Endgame – Premise

June 14th, 2006

PREMISA PRVA: Civilizacija nije i ne može biti održiva. Ovo naročito važi za industrijsku civilizaciju.

PREMISA DRUGA: Tradicionalne zajednice često dobrovoljno ne predaju ili prodaju resurse na kojima se njihove zajednice zasnivaju sve dok te njihove zajednice ne budu uništene. Takođe nerado dozvoljavaju da zemljište bude oštećeno kako bi se drugi resursi – zlato, nafta i slično – izvukli.

Sledi da oni koji žele te resurse će učiniti sve što mogu da unište tradicionalne zajednice.

PREMISA TREĆA: Naš način života – industrijska civilizacija – počiva na potražnji, i doživeće krah veoma brzo bez perzistentnog i široko raširenog nasilja.

PREMISA ČETVRTA: Civilizacija je zasnovana na jasno definisanoj i svuda prihvaćenoj, ali ipak često prećutnoj hijerarhiji. Nasilje počinjeno od strane onih koji se nalaze iznad u toj hijerarhiji onima koji se nalaze ispod je skoro uvek nevidljivo, pa je tako i neprimetno. Onda kada je primetno, potpuno je racionalizovano. Nasilje učinjeno od strane onih koji se nalaze ispod u toj hijerarhiji onima koji se nalaze iznad je nezamislivo, a i kada se javi posmatrano je sa šokom, užasom i fetišizacijom žrtvi.

PREMISA PETA: Svojina onih koji se nalaze gore u hijerarhiji je vrednija od života onih dole. Prihvatljivo je da oni gore uvećavaju količinu svojine koju kontrolišu – rečeno svakodnevnim jezikom, da zarađuju novac – uništavajući ili uzimajući živote onih dole. To se zove proizvodnja. Ako oni dole oštete svojinu onih gore, oni gore mogu da ubiju ili na drugi način unište živote onih dole. To se zove pravda.

PREMISA ŠESTA: Civilizacija nije popravljiva. Ova kultura neće pretrpeti bilo koju vrstu dobrovoljne transformacije u razuman i održiv način života. Ako je mi ne zaustavimo, civilizacija će nastaviti da osiromašuje ogromnu većinu ljudi i da degradira ovu planetu sve dok (civilizacija, a verovatno i planeta) ne doživi kolaps. Efekti ove degradacije će nastaviti da štete ljudima i ne-ljudima još jako puno vremena.

PREMISA SEDMA: Što duže čekamo da civilizacija propadne – ili što duže čekamo pre nego što je mi sami srušimo – veću zbrku će to propadanje napraviti, i gore će stvari biti za one ljude i ne-ljude koji žive tokom toga, i za one koji će doće kasnije.

PREMISA OSMA: Potrebe prirodnog sveta su bitnije od potreba ekonomskog sistema.

Drugi način da se postavi osma premisa: bilo koji ekonomski ili društveni sistem koji ne pomaže prirodnim zajednicama na kojima se zasniva je neodrživ, nemoralan i glup. Održivost, moralnost i inteligencija (kao i pravda) zahtevaju uklanjanje bilo kog takvog ekonomskog ili socijalnog sistema, ili barem njegovo onemogućavanje da uništi vaše zemljište.

PREMISA DEVETA: Iako će, jasno, jednoga dana biti mnogo manje ljudi nego što ih sada ima, postoji puno načina da se ova redukcija u populaciji pojavi (ili postigne, zavisno od pasivnosti ili aktivnosti sa kojom izaberemo pristupiti ovoj transformaciji). Neke bi karakterisalo ekstremno nasilje i oskudice: nuklearni Armagedon, na primer, smanjio bi i populaciju i potrošnju, ali bi to učinio na tako užasan način; isto bi važilo i za nastavak prekoračenja, što bi bilo propraćeno krahom. Druge načine bi moglo karakterisati manje nasilje. Posmatrajući sadašnji stepen nasilja ove kulture i prema ljudima i prema prirodnom svetu, ipak nije moguće govoriti o redukcijama populacije i potrošnje koje ne uključuju nasilje i oskudice, ne zato što bi same te redukcije neophodno sadržavale nasilje, već zato što su nasilje i oskudice postali u našoj kulturi nešto što se unapred podrazumeva. Ipak, neki načini za smanjenje populacije i potrošnje, iako još uvek nasilni, sastojali bi se u smanjenju sadašnjeg stepena nasilja – iziskivanog i izazvanog (često prislinim) kretanjem resursa od bogatih ka siromašnima – i sigurno bi bili obeleženi smanjenjem sadašnjeg nasilja prema prirodnom svetu. Lično i kolektivno možda ćemo biti u stanju i da smanjima količinu i da ublažimo karakter nasilja koje se javlja tokom tog tekućeg i verovatno dugotrajnog preokreta. Ili možda nećemo biti. Ali svakako je sigurno: ako ne pristupimo ovome aktivno – ako ne govorimo o svom neugodnom položaju i o onome što ćemo uraditi povodom toga – nasilje će skoro nesumljivo biti mnogo jače, oskudice ekstremnije.

PREMISA DESETA: Ova kultura kao celina i najveći deo njenih članova su ludi.

Ovu kulturu pokreće teranje u smrt, težnja da se uništi život.

PREMISA JEDANAESTA: Od samog početka, ova kultura – civilizacija – je bila kultura okupacije.

PREMISA DVANAESTA: Ne postoje bogati ljudi na svetu, ne postoje siromašni ljudi. Postoje samo ljudi. Bogati možda imaju puno parčića zelenog papira za koje se mnogi pretvaraju da znače nešto – ili njihovo pretpostavljeno bogatstvo može biti još apstraktnije: brojke na hard diskovima u bankama – a siromašni možda to nemaju. Ovi “bogati” tvrde da poseduju zemljište, a “siromašnima” se često negira pravo da tvrde istu stvar. Osnovna svrha policije je da se silom sprovedu obmane onih sa dosta parčića zelenog papira. Oni bez zelenih papirića generalno prihvataju ove obmane skoro podjednako brzo i potpuno kao i oni sa.

Ove obmane nose sa sobom ekstremne posledice u realnom svetu.

PREMISA TRINAESTA: Oni na vlasti vladaju uz pomoć sile, i što pre oslobodimo sebe od iluzija da je drugačije, pre možemo barem početi da donosimo razumne odluke o tome da li ćemo, kada i kako pružiti otpor.

PREMISA ČETRNAESTA: Od rođenja pa nadalje – a verovatno i od začeća, ali nisam siguran kako da to postavim – individualno i kolektivno smo odgajani da mrzimo život, mrzimo prirodni svet, mrzimo divljinu, mrzimo divlje životinje, mrzimo žene, mrzimo decu, mrzimo naša tela, mrzimo naše emocije i plašimo ih se, mrzimo sebe. Da ne mrzimo svet ne bismo mogli da dozvolimo da bude uništen pred našim očima. Da ne mrzimo sebe ne bismo mogli da dozvolimo da naše kuće – i naša tela – budu zatrovani.

PREMISA PETNAESTA: Ljubav ne implicira pacifizam.

PREMISE ŠESNAESTA: Materijalni svet je primaran. To ne znači da duh ne postoji, niti da je materijalni svet jedino što postoji. To znači da je duša udružena sa telom. To takođe znači da postupci u realnom svetu imaju i posledice u realnom svetu. To znači da ne možemo da se oslonimo na Isusa, Deda Mraza, Veliku Majku, ili čak Uskršnjeg Zeku da nas izbavi iz ove zbrke. To znači da je ova zbrka zaista zbrka, a ne samo nekakav treptaj Božjih trepavica. To znači da sami moramo da se suočimo sa ovom zbrkom. To znači da sve dok smo ovde na Zemlji – bez obzira na to da li ćemo ili nećemo završiti negde drugde nakon što umremo, i da li smo osuđeni ili privilegovani da živimo ovde – Zemlja je poenta. Ona je primarna. Ona je naš dom. Ona je sve. Smešno je misliti ili ponašati se kao da ovaj svet nije realan i primaran. Smešno je i patetično ne živeti naše živote kao da su realni.

PREMISA SEDAMNAESTA: To je greška (ili pre poricanje) zasnivati naše odluke na tome da li će događanja koja proizlaze iz njih ugroziti ili neće odbrambeni štit ili narod u Americi.

PREMISA OSAMNAESTA: Naše sadašnje osećanje sebe nije održivije od našeg sadašnjeg korišćenja energije ili tehnologije.

PREMISE DEVETNAESTA: Problem ove kulture leži pre svega u verovanju da su kontrolisanje i zloupotrebljavanje prirodnog sveta oprostivi.

PREMISA DVADESETA: Unutar ove kulture, ekonomija – a ne dobrobit zajednice, niti moral, niti etičnost, niti pravda, niti sam život – pokreću društvene odluke.

Modifikacija dvadeste premise: društvene odluke se donose prvenstveno (i često jedino) na osnovu toga da li će te odluke povećati novčano blagostanje onih koji donose odluke i onih kojima oni služe.

Remodifikacija dvadesete premise: društvene odluke se donose prvenstveno (i često jedino) na osnovu toga da li će te odluke uvećati moć onih koji donose odluke i onih kojima oni služe.

Remodifikacija dvadesete premise: društvene odluke se zasnivaju prvenstveno (i često jedino) na skoro potpuno neistraženom verovanju da su oni koji donose odluke i oni kojima oni služe ovlašćeni da uveličaju svoju moć i/ili finansijsko blagostanje na račun onih ispod.

Remodifikacija dvadeste premise: ako kopate do samog srca svega toga – ako je još ostalo nešto srca – pronaći ćete da se društvene odluke donose prvenstveno na osnovu toga koliko dobro te odluke vode ka kontrolisanju ili uništenju divlje prirode.

From kontrapunkt. Prevod: Aleksandra Žikić.

Filed in српски